Mentalna snaga i stabilnost na trkačkoj stazi


Kada mi se prošle godine, u toku trke na Staroj planini, desila prva ozbiljnija povreda, koja me je na neko vreme destabilizovala, fizički i mentalno, prvi put sam se iskreno zapitala:

Šta mi zaista trčanje znači?

 Da li trčanje ima alternativu?

 Da li mi gradimo identitet na neprestanom guranju granica i dokazivanju?

Gde je granica, pomeranja granica?

Cela ova slika, postala je jasnija kada sam upisala edukaciju za operativnog trenera u atletici i odslušala predavanja sportske psihologije  profesorke Marijane Mladenović.

Značaj mentalne stabilnosti je izuzetno važan za sportistu, pored fizičke snage i izdržljivosti.

Prelazak preko granice

Nije svako ’’guranje sebe’’ preko granica sopstvenog tela, uvek u službi sportskog rezultata i takmičarske efikasnosti. Mentalna snaga može da ima i svoju ’’mračnu’’ stranu, da postane planina koja izazove odron i poljulja sigurno tlo na kojem sportista stoji misleći da je ’’neuništiv’’.

 Drugo važno pitanje, odnosi se na psihološke ’’ruševine’’ u kojima se povređeni sportista iznenada nađe.

Sa sportskom povredom ’’odroni’’ se čitav jedan koncept i poredak ’’sveta’’ i života,  snovi, pa i maštanja iz detinjstva.

 To može da bude trenutak koji znači kraj jedne ’’ere’’ u sportskoj karijeri i ličnom životnom konceptu, ali, isto tako i izazov za nove životne i sportske perspektive.

„Sve zavisi da li ’’zurite’’ u ’’srušeno’’ ili se forusirate na nove vidike i horizonte“ kaže profesorka Marijana.

„Za dobre temelje sportske i lične budućnosti, ključna je psihološka priprema i psihološki rad na sebi“

U svojoj dugogodišnjoj praksi, u Centru za sportsku psihologiju, uspešno je radila sa mnogim sportistima, kojima je pomogla da prevaziđu mentalne barijere na putu ka vrhu.

Bežanje od ili trčanje ka?

„Trcanje je danas globalni fenomen, rekreacija, i s obzirom da je reč o prirodnom pokretu nije iznenađujuće i deluje sasvim prikladno i prirodno“, Ističe profesorka Marijana

„Ipak, korisno je postaviti sebi pitanja:

Koja je psiholoska uloga trcanja danas u masi kako profesionalnih  tako i rekreativaca trkaca?

 Da li je uvek rec o uspostavljanju unutrasnjeg mira i balansa ili je po sredi i beg od sebe umesto suocavanja sa preprekama u sebi i oko sebe?

Da li je lakse “pretrcati“ i “preskociti“ neke probleme, nego se na konstruktivan nacin suociti?!

Takodje,  vazno je celokupno psihofizicko stanje osobe i da li je za svakoga u svim godinama trcanje prikladna rekreacija“,  Na to se cesto zaboravlja,

Slikoviti prikaz kroz ličnu priču

Upravo ta pitanja sam i ja postavila sebi na 82km trke na Staroj planini. Nakon trke, napisala sam:

„Stojim sa suzama u očima, osećam bol u zglobu. Gledam u druge trkače koji napuštaju kontrolnu stanicu. Shvatam da ne postoji nikakva šansa da nastavim dalje i pozivam svoj razum u odbranu od ludih ideja da se trka završava po svaku cenu. Jer, nije ovo tek neka trka…“

Od trenutka kada sam krenula trčim, spremala  sam svoj um, korak po korak, da savlađuje sve veće distance. Polumaraton, maraton, ultramaraton, duži ultramaraton, prva stotka.

Nikad za četiri godine, nisam odustala ni od jedne trke. Bilo je trka na kojima sam probijala limit, ali nikad nisam stala pre ciljne linije.

Moj trkački put,  je put kojim sam krenula u kasnim tridesetim, kao žena koja je trčanjem povratila izgubljeno samopouzdanje i veru u sopstvene potencijale, kao neko ko je izmišljao vreme za treninge, jer ga nije bilo.

Posvećenost je postavila temelje novog identiteta. Snovi koji su se na početku činili nemogući, ostvarivali su se, istrajnošću i strpljenjem. Stepenici nisu bili preskakani. Korak po korak, osvajala sam vrhove.

Stara je trebalo da bude kruna, mog dosadašnjeg puta. I bila je, ali to sam shvatila tek par dana nakon trke.

Ima trka koje završavaš i ima trka kroz koje učiš, to sam spoznala u trenutku kada sam na Staroj planini, na ivici suza, donela odluku da stanem.

Povreda me je zaustavila na pravom mestu.

Povreda me je zaustavila na mestu gde je moja trenutna mera. Tih 82km su bili moja ciljna linija u tom trenutku. Od tog mesta pa nadalje, radost kretanja bi prerasla u mučenje, koje bi vodilo u samouništenje.

Dobro je imati jaku volju, ali nju ne sme da vodi ego već razum. I dok mi je ego u tom trenutku govorio, ne odustaj, nikad nisi, kako sad da odustaneš, možeš ti to, trpi bol, razum je tiho govorio treba da staneš, biće još trka…

Rekreativci u zrelim godinama

Posebno bih napravila osvrt na nas trkače, rekreativce, koji u zrelijim godinama ulaze u svet trčanja, kojih je sve više.

U svakom segmentu života važan je motiv kojim započinjemo bavljenje nečim.

Ako je motiv našeg rekretivnog trčanja zdravije, snažnije i funkcionalnije telo kao i dobar osećaj i zadovoljstvo postignutim rezultatima, možemo reći da smo zaista pronašli pravi pokretačku energiju i meru bavljenja sportom.

U svim sportskim situacijama fokus uvek treba da bude na samom sebi i na sopstvenim naporima.

Trebalo bi da svaku situaciju na treninzima i trkama završimo sa ličnim unutrašnjim osećajem da smo u datoj situaciji, pod datim okolnostima dali sve od sebe, kao i da smo se za taj takmičarski trenutak maksimalno pripremali u svim aspektima sportske pripreme.

Svaki korak procesa je važan

U užurbanosti sopstvenih života gubimo osećaj koliko je svaki pojedini korak važan u odnosu na destinaciju na koju želimo da stignemo. Tu je mentalna snaga ona koja pravi razliku.

Dešava se da preskačemo proces a želimo dobar krajnji rezultat. Iz tog razloga se dešava da kada stignemo na destinaciju ne dobijemo jasan uvid zašto smo ka tom cilju i krenuli i u kom smeru da se uputimo dalje.

Iz svog iskustva, za kraj poručila bih vam sledeće: Koristite energiju mudro i konstantno, budite prisutni u sadašnjem trenutku, imajte u vidu samo narednih par koraka.

 Razvijajte kretanjem unutrašnji mir, koji će u kombinaciji sa snažnim telom biti najveći dar za vašu mentalnu stabilnost.

I naravno, ne zaboravite na trkačku opremu kao podršku sigurnijem  koraku, samopouzdanju i boljim sportskim performansama.

Ako vam se dopao članak podelite ga sa drugima
Tekst napisala Irena Pavlović, objavljeno 30 април, 2019
cep-logo-white
cropped-MAJna

Medisport doo Beograd je preduzeće osnovano 2009. godine, sa željom da na naše tržište donesemo pun program za fizikalnu terapiju prvenstveno sportista, kako bi obezbedili jednostavno i kontinuirano opremanje sportskih klubova i zdravstvenih ustanova najboljim brendovima iz oblasti fizikalne medicine.

Kontakt

Generalni distrubuter za CEP
Medisport d.o.o.
VELEPRODAJA
Hasanaginice 3
11000 Beograd

+381 11 3593 788
info@medisport.rs

Radno vreme:8:30 - 16:30
Subota: Neradno

Copyright 2019 CEPSPORT Srbija ©  Sva prava zadrzana